Back

OSNOVI RAČUNARSKE TEHNIKE – Prekidačke mreže – Zbirka rešenih zadataka

1.980,00 RSD

ISBN: 978-86-7466-587-9
Broj izdanja: 1
Godina izdanja: 2016
Izdavači:
Akademska Misao/Academic Mind
Jezik: Srpski – Ćirilica
Povez: B5 broširan
Broj strana: 509
Autori:
Jovan Đorđević
Zaharije Radivojević
Dražen Drašković
Žarko Stanisavljević
Marija Punt
Katarina Milenković
Oblasti:
RAČUNARI I PROGRAMIRANJE
Kategorije:
Aktuelno

Cena dostave po cenovniku kurirske službe D express - plaća se kuriru prilikom dostave zajedno sa iznosom za knjige (u zavisnosti od mase pošiljke) Cene dostave možete proveriti ovde
Opis

Opis

PREDGOVOR
Zbirka rešenih zadataka pokriva deo gradiva koje se izučava u okviru predmeta
Osnovi računarske tehnike na Elektrotehničkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, a
odnosi se na prekidačke mreže.
Zadaci iz glave 1 pokrivaju predstavljanje i minimizaciju potpuno i nepotpuno
definisanih prekidačkih funkcija. U zadacima se za predstavljanje prekidačkih
funkcija koriste kombinacione tablice, skupovi indeksa, Bulovi izrazi i kubovi, dok
se za minimizaciju koriste Кarnoove karte. U okviru predstavljanja prekidačkih
funkcija se prikazuje kako se prekidačke funkcije predstavljene na jedan od mogućih
načina predstavljanja mogu predstaviti na neki od preostalih načina predstavljanja i
kako se za dve prekidačke funkcije utvrđuje da li se radi o jednakom ili nejednakim
prekidačkim funkcijama. U okviru minimizaciju prekidačkih funkcija se prikazuje
kako se za prekidačke funkcije predstavljene na jedan od mogućih načina
predstavljanja određuje Bulov izraz u obliku minimalne disjunktivne ili konjuktivne
normalne forme.
Zadaci iz glave 2 pokrivaju analizu i sintezu kombinacionih prekidačkih mreža. U
zadacima se kombinacione prekidačke mreže predstavljaju strukturnim šemama i
zakonima funkconisanja. U okviru analize se prikazuje kako se na osnovu strukturne
šeme dolazi do zakona funkcionisanja, dok se u okviru sinteze prikazuje kako se na
osnovu zakona funkcionisanja dolazi do strukturne šeme. Strukturne šeme se
realizuju logičkim elementima NE, I i ILI, NI i NILI sa proizvoljnim brojem
ulaza i sa dva ulaza. Zakon funkcionisanja se u okviru analize daje funkcijama izlaza,
dok se u okviru sinteze daje formalno Bulovim izrazima i skupovima indeksa i
opisno preslikavanjem ulaznih signala na izlazne signale.
Zadaci iz glave 3 pokrivaju analizu i sintezu sekvencijalnih prekidačkih mreža. U
zadacima se sekvencijalne prekidačke mreže predstavljaju strukturnim šemama i
zakonima funkconisanja. U okviru analize se prikazuje kako se na osnovu strukturne
šeme dolazi do zakona funkcionisanja, dok se u okviru sinteze prikazuje kako se na
osnovu zakona funkcionisanja dolazi do strukturne šeme. Strukturne šeme su
Milijevog i Murovog tipa i realizuju se flip-flopovima D, T, RS i JК tipa i
logičkim elementima NE, I i ILI. Zakon funkcionisanja se u okviru analize daje
funkcijama izlaza i prelaza, tablicama prelaza/izlaza i grafovima prelaza/izlaza,
dok se u okviru sinteze daje formalno grafom prelaza/izlaza i opisno promenama
stanja i sekvencama nula i jedinica koje treba prepoznati. Postupak sinteze se
koristi i da se prikaže kako se dolazi do strukturnih šema flip-flopova i to
taktovanih D, T, RS i JК flip-flopova sa jednostavnim strukturnim šemama
koristeći asinhrone RS flip-flopove realizovane sa NI i NILI elementima,
taktovanih D, T, RS i JК flip-flopova sa složenim strukturnim šemama master-slave
tipa i taktovanih D, T, RS i JК flip-flopova koristeći taktovane D, T, RS i JК flipflopove.
Zadaci iz glave 4 pokrivaju standardne kombinacione module dekodere, kodere,
multipleksere, demultipleksere, pomerače, inkrementere, dekrementere, sabirače,
oduzimače, aritmetičke jedinice, logičke jedinice i komparatore. Zadaci u ovoj glavi
pokrivaju analizu kombinacionih prekidačkih mreža kojom se na osnovu zadatke
strukturne šeme u kojoj se pojavljuju standardni kombinacioni moduli i logički
elementi dolazi do zakona funkcionisanja datog funkcijama izlaza.
ii
Zadaci iz glave 5 pokrivaju standardne sekvencijalne module registre, brojače i
memorije sa ravnopravnim pristupom. U zadacima se prikazuje kako se realizuju
registri sa operacijama paralelnog upisa, serijskog upisa pomeranjem udesno i ulevo,
inkrementiranja i dekrementiranja po modulu 2n i brisanja korišćenjem D, T, RS i JК
flip-flopova i kako se korišćenjem memorijskih modula određene širine
memorijske reči i kapaciteta realizuju memorije veće širine memorijske reči i
većeg kapaciteta.
Iako su zadaci više puta proveravani, autori su svesni da je moguće da su se neke
greške potkrale i svima onima koji na njih budu ukazivali autori duguju zahvalnost.