Opis
PREDGOVOR
Zbirka rešenih zadataka pokriva deo gradiva koje se izučava u okviru predmeta
Osnovi računarske tehnike na Elektrotehničkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, a
odnosi se na prekidačke mreže.
Zadaci iz glave 1 pokrivaju predstavljanje i minimizaciju potpuno i nepotpuno
definisanih prekidačkih funkcija. U zadacima se za predstavljanje prekidačkih
funkcija koriste kombinacione tablice, skupovi indeksa, Bulovi izrazi i kubovi, dok
se za minimizaciju koriste Кarnoove karte. U okviru predstavljanja prekidačkih
funkcija se prikazuje kako se prekidačke funkcije predstavljene na jedan od mogućih
načina predstavljanja mogu predstaviti na neki od preostalih načina predstavljanja i
kako se za dve prekidačke funkcije utvrđuje da li se radi o jednakom ili nejednakim
prekidačkim funkcijama. U okviru minimizaciju prekidačkih funkcija se prikazuje
kako se za prekidačke funkcije predstavljene na jedan od mogućih načina
predstavljanja određuje Bulov izraz u obliku minimalne disjunktivne ili konjuktivne
normalne forme.
Zadaci iz glave 2 pokrivaju analizu i sintezu kombinacionih prekidačkih mreža. U
zadacima se kombinacione prekidačke mreže predstavljaju strukturnim šemama i
zakonima funkconisanja. U okviru analize se prikazuje kako se na osnovu strukturne
šeme dolazi do zakona funkcionisanja, dok se u okviru sinteze prikazuje kako se na
osnovu zakona funkcionisanja dolazi do strukturne šeme. Strukturne šeme se
realizuju logičkim elementima NE, I i ILI, NI i NILI sa proizvoljnim brojem
ulaza i sa dva ulaza. Zakon funkcionisanja se u okviru analize daje funkcijama izlaza,
dok se u okviru sinteze daje formalno Bulovim izrazima i skupovima indeksa i
opisno preslikavanjem ulaznih signala na izlazne signale.
Zadaci iz glave 3 pokrivaju analizu i sintezu sekvencijalnih prekidačkih mreža. U
zadacima se sekvencijalne prekidačke mreže predstavljaju strukturnim šemama i
zakonima funkconisanja. U okviru analize se prikazuje kako se na osnovu strukturne
šeme dolazi do zakona funkcionisanja, dok se u okviru sinteze prikazuje kako se na
osnovu zakona funkcionisanja dolazi do strukturne šeme. Strukturne šeme su
Milijevog i Murovog tipa i realizuju se flip-flopovima D, T, RS i JК tipa i
logičkim elementima NE, I i ILI. Zakon funkcionisanja se u okviru analize daje
funkcijama izlaza i prelaza, tablicama prelaza/izlaza i grafovima prelaza/izlaza,
dok se u okviru sinteze daje formalno grafom prelaza/izlaza i opisno promenama
stanja i sekvencama nula i jedinica koje treba prepoznati. Postupak sinteze se
koristi i da se prikaže kako se dolazi do strukturnih šema flip-flopova i to
taktovanih D, T, RS i JК flip-flopova sa jednostavnim strukturnim šemama
koristeći asinhrone RS flip-flopove realizovane sa NI i NILI elementima,
taktovanih D, T, RS i JК flip-flopova sa složenim strukturnim šemama master-slave
tipa i taktovanih D, T, RS i JК flip-flopova koristeći taktovane D, T, RS i JК flipflopove.
Zadaci iz glave 4 pokrivaju standardne kombinacione module dekodere, kodere,
multipleksere, demultipleksere, pomerače, inkrementere, dekrementere, sabirače,
oduzimače, aritmetičke jedinice, logičke jedinice i komparatore. Zadaci u ovoj glavi
pokrivaju analizu kombinacionih prekidačkih mreža kojom se na osnovu zadatke
strukturne šeme u kojoj se pojavljuju standardni kombinacioni moduli i logički
elementi dolazi do zakona funkcionisanja datog funkcijama izlaza.
ii
Zadaci iz glave 5 pokrivaju standardne sekvencijalne module registre, brojače i
memorije sa ravnopravnim pristupom. U zadacima se prikazuje kako se realizuju
registri sa operacijama paralelnog upisa, serijskog upisa pomeranjem udesno i ulevo,
inkrementiranja i dekrementiranja po modulu 2n i brisanja korišćenjem D, T, RS i JК
flip-flopova i kako se korišćenjem memorijskih modula određene širine
memorijske reči i kapaciteta realizuju memorije veće širine memorijske reči i
većeg kapaciteta.
Iako su zadaci više puta proveravani, autori su svesni da je moguće da su se neke
greške potkrale i svima onima koji na njih budu ukazivali autori duguju zahvalnost.
