Opis
Pojam dijagnostike (od grčke reči diagnosis zaključivanje ili ocenjivanje) prvo se pojavio u medicinskoj nauci, dok u tehničkim naukama postoji tek nekoliko desetina godina. Tehnička dijagnostika podrazumeva različite merne metode i procedure koje se sprovode radi pravovremenog utvrđivanja trenutnog stanja tehničkih sistema i predviđanja njihovog budućeg stanja. Dijagnostika proverava tehničku ispravnost i funkcionalnost sistema i, ako kvar postoji, ona istražuje mesto, oblik i uzrok tog kvara. Razvoj merne i računarske opreme omogućio je uvođenje jedinstvenog sistema za integralnu dijagnostiku kompletne visokonaponske opreme u savremenom razvodnom postrojenju. Savremeni sistem nadzora koji istovremeno prati vrednosti više parametara unutar postrojenja i pruža podatke koji su kontinualno dostupni predstavlja monitoring razvodnog postrojenja. Monitoring (od engleske reči monitoring nadgledanje, praćenje) u kontekstu elektroenergetske opreme u razvodnim postrojenjima predstavlja sistematsko, kontinualno ili periodično praćenje tehničkih i eksploatacionih parametara opreme u realnom vremenu, radi blagovremene detekcije odstupanja od normalnog režima rada. Monitoring podrazumeva upotrebu mernih senzora, uređaja za akviziciju podataka i sistema za obradu signala, koji omogućavaju neprekidno prikupljanje, analizu i arhiviranje podataka o stanju opreme. Na osnovu prikupljenih informacija moguće je blagovremeno upozoriti na potencijalne kvarove, optimizovati rad, povećati pouzdanost i sigurnost razvodnih postrojenja u elektroenergetskim sistemima.
Monitoring jednog razvodnog postrojenja pruža uvid u stotinak i više parametara, od kojih se najveći broj odnosi na najbitniju visokonaponsku opremu: prekidače, rastavljače, energetske i merne transformatore, dok monitoring EES-a uzima u obzir i nadzemne vodove, kablove i obrtne mašine u proizvodnim i potrošačkim postrojenjima. U zavisnosti od fizičke prirode posmatranih parametara, dijagnostika može biti hemijska, električna, termička, optička i mehanička. Monitoringom se, dakle, prate parametri potrebni za ispravan rad visokonaponske opreme, a dijagnostikom se izmerene vrednosti tih parametara upoređuju sa referentnim vrednostima. Dijagnostičko upoređivanje se vrši u odnosu na vrednosti parametara dobijenih kod prijemnih ispitivanja pri puštanju opreme u pogon i vrednosti parametara u dosadašnjem životnom veku opreme. Na osnovu tog upoređivanja i vrednosti istih parametara u prošlosti moguće je zaključiti nastanak ili napredovanje već postojećeg kvara na opremi. Takođe, dijagnostika omogućava procenu progresije starenja usled nepovratne promene u fizičkim i hemijskim karakteristikama materijala koji čine izolaciju visokonaponske opreme. Pravilnim sagledavanjem svih prikupljenih podataka može se proceniti preostali životni vek visokonaponske opreme i doneti pravovremena odluka o revitalizaciji, remontu ili zameni opreme.
Odgovarajućim monitoringom opreme i pravilnom dijagnostikom vrši se pravovremeno održavanje, čime se produžava životni vek visokonaponske opreme. Na taj način monitoring i dijagnostika razvodnog postrojenja i visokonaponske opreme u njemu dovode do povećanja pouzdanosti i raspoloživosti opreme i smanjenja troškova održavanja i popravke opreme.
